Uporno pokusavas da krenes dalje,a onda te svaka sitnica podseti i njemu vrati…

Odlicno znam kako ti je i kako je kada pokusavas da odes sto dalje,a na svakom cosku vidis nest sto te seca. Ulice kojima ste zajedno hodali, telefon sa kojim ste poceli dopisivanje, sati i sati razgovora… Njegova majica u tvom ormaru, njegova jakna koju si nosala danima, i koja i dalje mirise na njega.  Odlicno  znam kako ti je jer imam i ja ono sto me seca. Jedno veliko plisano srce na dnu mog kreveta, uporno pokusavam da ga sklonim, da ga unistim, bacim i zapalim… Bas kao sto je on nas u ljubav unistio ali nesto je jace…

Odlicno znam kako je kada svim srcem i svim bicem zelis da krenes dalje a taman kad mislis da si uspela… Nesto te seti, nesto te vrati na pocetak i sve tako u krug. Ti u dubini svoje duse znas da tu nema srece i da nikada neces biti srecna ako  ne odes od njega. Znas sve,ali jace je od tebe jer to sto prema njemu osecas nisi nikada ni prema kome. Boli jako, i ne prestaje, cak ni kada dajes sve od sebe da prodje.

Znam kako je kada pokusavas da zaboravis a onda te  nesto seti i vrati na pocetak. Rekla sam sebi da sam krenula dalje, i imam nekog ko me grli, ali to nije to. Nekad mi deluje da bih ceo svoj zivot menjala za samo jos jedan dan sa njim, za jedan tren te carobne topline njegovog zagrljaj.

Odlicno znam da nije vredan nicega,a ja mu se jos nadam kao siparica, jos srce od njega nije diglo ruke…